12.03.2020. “Караван културе говора” прошао и кроз Брчко

У организацији Српске православне црквене општине Брчко и СПКД “Просвјета” Брчко, синоћ је у Културно – административном центру “Патријарх српски Павле” одржана трибина о унапређењу културе говора. Ријеч је о “Каравану културе говора” који у оквиру активности Министарства информисања и културе Србије и уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске, реализује Удружење за унапређење и развој културе јавног говора “Изражајност” из Србије. Карневал је кренуо из Београда, а након неколико градова у Србији, а потом и Бањалуке, Зворника и Приједора, дошао је и у Брчко.

Присутној публици обратили су се Слободан Роксандић, комуниколог из Удружења “Изражајност”, Арно Гујон, хуманитарни радник и чувени професор Милорад Телебак, лингвиста, уз чије тв емисије “Говоримо српски” су одрастале бројне генерације.

Говорећи о језику, Телебак је рекао да “ко изгуби језик, губи и себе као народ!”

“Срби, заокупљени другим проблемима, постали су прилично равнодушни и не воде бригу о српском језику, па овај “Караван културе говора” представља зрачак наде. Српски језик је “рашчерупан”, присвојен и готово поништен. Ко не води рачуна о језику, не води рачуна ни о себи. Ко изгуби језик, губи и себе као народ”, рекао је проф. Телебак.

Са друге стране, француски хуманитарац Арно Гујон изабрао је да научи управо српски језик и то да га научи баш течно и са разумијевањем да говори, али то није било нимало једноставно и без муке, како је писало на књизи од које је почео “Српски језик без муке”. А понукало га је то што је желио да разумије и схвати како живи српски народ на Косову и Метохији, с обзиром да тамо, као хуманитарни радник, често има потребу да борави. “Српски језик један је од најтежих индоевропских језика на свијету, са свим падежима (којих француски нема), акцентима, једнином и множином, родом, бројем, глаголима” …  говорио је Гујон публици.

“Српски језик је језик пјесника, милозвучан је, учећи српски језик открио сам душу српског народа. Сваког дана, најмање пола сата, током пет година, читао сам и његовао српски језик. Учим и даље, наравно, али када сам га научио, онда ми се отворио нови свијет. У једном тренутку све што ми је било непознато прије тога, постало ми је познато, разумљиво. Почео сам да разумијем шта пише у новинама, шта ми говоре људи на Космету. Они су почели мене да разумију. Прије тога, као да сам гледао црно-бијели филм и одједном га угледао у боји”, описао је Гујон.

Комуниколог Слободан Роксандић изнио је неколико чињеница – мушкарци током 24х у просјеку изговоре око 30.000 ријечи, жене око 60.000, док се у тих 30-60 хиљада активно употријеби свега 2.000 ријечи, иако српски језик има чак 500.000 ријечи према посљедњем рјечнику.

“Бранислав Нушић је 1933. године записао да је најчешћа поштапалица коју Срби користе овај, а судећи према њеној употреби, нажалост, и данас је. Поштапалице треба избјегавати, а радити на томе да се лијепо изражавамо, јер лијепо изражавање, осим бројних предности, даје и додатно самопоуздање. Такође, напоменуо бих да је најважнија реченица за говор, којом се водио и велики грчки говорник Демостен, како се нешто каже!”, рекао је Роксандић. Комуниколог Роксандић такође је са ученицима одржао и двије радионице на којима их је подсјетио да њихов успјех у животу зависи од тога колико раде на усменом изражавању, јер самим тим одмах раде и на себи. О Удружењу “Изражајност” и томе како његују српски језик, више можете сазнати и на линку: http://izrazajnost.edu.rs/